Nadahnulo nas je nekoliko izjava koje su nedavno potresli reformistički stereotipni anarhistički pokret. Nadodajemo iduću Mreži Revolucionarnih Ćelija. Najprije smo napali sistem videonadzora. Prouzročili smo materijalnu štetu strukturama i biznisu koji zarađuje na madgledanju osoba. Pored toga, smatramo da se videonadzor koristi kao alibi protiv direktne akcije. Kamere nisu svemoćne.
Slogan našeg doba je neprekidni pokret. Taj napor za izgradnju apsolutne fluidnosti i mobilnosti svega iziskuje stalno nadgledanje. Svi pokreti se nadziru, prate i snimaju. Na stotine tisuća nadzornih kamera koje stalno stražare nad našim životima podsjećaju nas da se “pošteni građanin” nema čega plašiti, nadasve oni brojni otuđeni koji suglasno spuštaju glave. No ipak nisu svi spremni jednostavno preživljavati i spustiti glavu pred zakonom, neki od nas radije slušaju glas svojeg srca, koje nosi plamen anarhije. Neki od nas uzimaju plamen iz svog srca i materijaliziraju ga u zapaljivu bombu postavljenu u naplatne kućice na autoputu kraj grada Zlina. Na par trenutaka, u noći 8. maja 2014., noć je zasjala pepelom naših neprijatelja.
Prošireniji i snažniji, prerastamo u beskrajno šireću mrežu revolucionarnih ćelija.
Síť revolučních buněk – 8.5.2014